U naredne dve nedelje imate pravo na 3 uvećane dnevnice, šuška se i o četvrtoj: Hoće li baš svakome leći?

Neradni dani u Srbiji predstavljaju važnu temu za sve zaposlene, jer su to dani kada radnici imaju pravo na odmor, ali i na dodatne zarade ukoliko odluče da rade.

U 2024. godini, prema zakonima Republike Srbije, postoje određeni dani koji se smatraju neradnim, i to su uglavnom praznici koji se obeležavaju na nacionalnom nivou.

Međutim, kada se zaposleni odluče da rade na tim danima, imaju pravo na dodatnu zaradu, koja je regulisana Zakonom o radu i kolektivnim ugovorima.

Zakon o neradnim danima u Srbiji

Neradni dani u Srbiji obuhvataju značajne praznike, kao što su Nova godina, Božić, Vaskrs, Prvi maj, Dan državnosti i drugi dani koji imaju kulturni, verski ili istorijski značaj. Iako su ti dani namenjeni za odmor i obeležavanje, poslodavci imaju mogućnost da zaposlene pozovu na rad, ali moraju im platiti dodatnu naknadu za rad na tim danima.

Zarada u toku neradnih dana

Prema Zakonu o radu, zaposleni koji rade na neradnim danima imaju pravo na dodatnu zaradu u visini od 110% od njihove osnovne dnevne zarade. To znači da ukoliko zaposleni odluče da rade na danima kao što su 1. januar (Nova godina), 2. januar, 7. januar (Božić), ili 1. maj (Prvi maj), njihov rad se dodatno plaća. Pored ovih dana, postoji i preporuka Vlade Srbije da poslodavci, ukoliko žele, isplate dodatnih 110% za rad na Badnji dan, 6. januar, ali to je u potpunosti na volji poslodavca.

Na primer, ukoliko je osnovna dnevna zarada zaposlenog 10.000 dinara, za rad na neradnom danu on bi ostvario dodatnih 11.000 dinara (110% od osnovne dnevne zarade). To znači da bi ukupno zaradio 21.000 dinara za jedan radni dan na praznik. Ovaj princip važi za sve zvanične neradne dane, a zaposleni koji se odluče da ne rade na te dane imaju pravo da koriste slobodan dan, bez gubitka plata.

Preporuke za plaćanje radnih dana u vreme praznika

Vlada Srbije daje preporuku poslodavcima da u slučaju kada zaposleni rade na Badnji dan, 6. januar, taj dan bude plaćen dodatnih 110%, kao i što je slučaj sa ostalim neradnim danima. Ipak, naglašava se da je to opcionalno i na volji poslodavca da li će isplatiti dodatnu naknadu za taj dan. U praksi, mnogi poslodavci u Srbiji nastoje da obezbede odgovarajući finansijski podsticaj svojim zaposlenima kako bi ih motivisali za rad tokom prazničnih dana.

Uloga kolektivnih ugovora u određivanju uslova za rad na praznicima

Osim Zakona o radu, postoje i kolektivni ugovori koji mogu precizirati specifične uslove za rad na neradnim danima, u zavisnosti od sektora i vrste posla. Na primer, u određenim industrijama, kao što su trgovina ili ugostiteljstvo, rad na praznicima je uobičajen i zaposleni se često očekuje da rade, dok se u drugim sektorima rad na praznicima plaća u skladu sa zakonskim normama.

Kolektivni ugovori mogu obuhvatiti i dodatne odredbe o plaćanju, kao što su povećanje procenta naknade za rad na neradnim danima ili obaveza poslodavca da zaposlene kompenzuje slobodnim danima u zamenu za rad na praznicima.

Espreso/Telegraf.rs